Život ili strah – u doba zagađenja i previše informacija
Na nedavno održanom „Zen sajmu“ u Beogradu provela sam dan sa radoznalim posetiocima, željnim da čuju više o drugačijim pristupima zdravlju i isceljenju. U divnom prostoru, pod suncem, okruženi zelenilom i dobrim vibracijama, razgovori su me podstakli na nova razmišljanja, ali i potvrdili neka uverenja koja već dugo nosim. Osetila sam veliku znatiželju, ali i nešto drugo – strah.
Danas je svet preplavljen informacijama – mleko je štetno, jaja sadrže toksine, voće je puno pesticida, meso hormona, kozmetika i kućna hemija nas truju, mobilni telefoni zrače… Sve to jeste istina do određene mere. Ali ono što me zabrinulo je koliko su se neki sagovornici zbog tih informacija zatvorili u sebe – kao da je svet oko njih neprijatelj. Strah od hrane, od vazduha, od svakodnevnog života. Strah koji parališe. I tu sam se zapitala: kako živeti ako nas vodi stalni strah?
Život vođen stalnim strahom nije život
Telo koje se stalno grči, koje stalno očekuje otrov, ne može biti zdravo – ni fizički, ni mentalno. Da, dragoceno je što mediji govore o hemikalijama u jagodama, u laku za nokte, o mleku u prahu od kojih se pravi većina dostupnih mlečnih proizvoda u Srbiji. Ako tu informaciju primimo samo kroz prizmu panike, ona nam ne donosi korist, već nas udaljava od radosti življenja. Toliki grč se pojavljuje u svakom deliću bića, a trebalo je samo da budemo informisani i da korigujemo ono što je moguće.
Šta nam ajurveda poručuje?
Ajurveda nas uči da nema univerzalnih pravila – svako od nas ima svoj jedinstven put. Moj zadatak je da pomognem ljudima da prepoznaju šta im prija, a šta ne. Često se ispostavi da su oni duboko u sebi to već znali, samo nisu verovali svom unutrašnjem glasu.
Nije rešenje da živimo u potpunom odricanju, već da naučimo da slušamo sebe. Često kroz razgovore otkrivam da ljudi jedu ono što im ne prija – ne zato što to žele, već zato što su nekada davno poverovali da je to „zdravo” ili „neophodno” ili zato što je to sada trend.
A istina je – telo uvek šalje signale. Na nama je da ih oslušnemo. I zato, ako volim picu, veća je šteta da je nikada ne jedem nego da je pojedem jednom mesečno – sa osmehom, uživanjem i zahvalnošću. Hranu koju unosimo sa zadovoljstvom telo daleko lakše vari i koristi, nego onu koju unosimo sa strahom i otporom.
Kako izaći iz začaranog kruga straha?
- Umesto da se odričemo svega, naučimo da korak po korak smanjujemo upotrebu onoga što nam ne prija.
- Umesto da živimo u panici, učimo da prepoznamo šta našem organizmu daje lakoću, a šta težinu.
- Umesto da verujemo svim zabranama i upozorenjima, zapitajmo se šta naše telo zaista želi.
Kao bebe, umeli smo savršeno da pokažemo šta nam treba – glad, san, uteha. Danas, u buci savremenog sveta, izgubili smo tu sposobnost da čujemo sebe. Zato želim da pošaljem ovu poruku:
Budimo u kontaktu sa sobom. Budimo u prirodi. Osetimo koje namirnice zaista volimo, a koje su nam nametnute. Pokušajmo da razumemo koje emocije stoje iza želje za određenim ukusom.
Otrove ne možemo potpuno izbeći, ali možemo pokušati da smanjujemo njihovu količinu korak po korak, možemo učiti da živimo svesno, da unosimo ono što nam prija, da postepeno činimo zdravije izbore – bez straha, bez krutih zabrana uz prisutnost i ljubav prema sebi. Vremenom će nam biti jasnije šta je dobro za nas, a šta ne.
Kada prestanemo da dišemo na „škrge straha“ i naučimo da osluškujemo sebe, tada zaista počinjemo da živimo.
Kontaktirajte nas
Ako želite da naučite kako da svoje telo i um vratite u balans bez krutih zabrana i straha, zakažite savetovanje u Nektarium Vedi i otkrijte kako se živi sa lakoćom – u skladu sa sobom.